I Uvod
Da li imate osećaj da engleski učite godinama, a da ga i dalje „ne znate“? Nekad ne možete da se setite prave reči, nekad niste sigurni kako da formulišete rečenicu, a nekad razumete tekst ili video — ali ne onoliko koliko biste želeli. Možda možete da razumete sadržaj na društvenim mrežama, da pogledate film ili pročitate članak, ali kada treba da napišete mejl, izrazite svoje mišljenje ili se snađete u stvarnoj situaciji, javlja se problem.
Ako ste se ikada pitali da li je problem u vama – nije. Niste antitalenat za jezike, niti je engleski pretežak. Problem je u načinu na koji se jezik najčešće uči i koristi. U ovom tekstu pokušaću da objasnim kako se jezik zapravo usvaja, zašto klasično učenje često ne daje rezultate koje očekujemo i šta znači koristiti jezik kao sredstvo, a ne kao cilj.
II Ko sam ja?
Engleski mi je otvorio vrata sveta u svakom mogućem smislu, pa sam zbog toga htela da još dublje zaronim u njega, da ga u potpunosti razumem. Smatram sebe veoma privilegovanom jer sam zbog engleskog imala pristup informacijama koje ne postoje na srpskom, prilike da radim za strane firme, i priliku da proputujem svet. Odlučila sam da svoje veštine i znanja podelim, jer želim da i drugi ljudi imaju mogućnosti koje sam imala ja.
Studirala sam engleski na filološkom fakultetu u Beogradu. Držala sam online časove engleskog za englesku školu. Radila sam kao kontrolor kvaliteta za američku firmu i najpopularniju platformu za učenje jezika na svetu – Duolingo. Verovatno se pitate gde sam rođena, da li sam živela u inostranstvu, ili mi je možda mama Amerikanka. Rođena sam u Srbiji, roditelji su mi sa Balkana, srpski nam je maternji jezik i nikada nisam živela u inostranstvu. Kako onda tako dobro znam engleski?
III Jezik kao sredstvo, ne cilj
Osnove engleskog naučila sam u školi. Imala sam sreće da mi nastavnica bude neko ko predaje engleski na zanimljiv i zabavan način. Međutim, dublje učenje engleskog desilo se neplanirano. Nikada nisam učila reči napamet, a gramatička pravila sam nesvesno primenjivala. Jednog dana sam slučajno pustila epizodu serije bez titla, i tek nakon pola sata shvatila da nemam prevod i da sve razumem. Još uvek pamtim taj osećaj.
Ne, nisam talenat za jezike, nisam ništa bolja od vas koji ovo čitate. Koja je moja tajna? Tajna je to, da je meni engleski bio sredstvo, a ne cilj! Cilj je bilo razumeti youtuberku iz Amerike koja priča šta je dobila za Novu godinu. Cilj je bio igrati Sims igricu, koja nije imala prevod na srpski. Cilj je bio druženje sa strancima na moru…
Kao neko ko je bio tinejdžer u doba kada se internet pojavio u Srbiji, bila sam primorana da informacije nalazim na engleskom, jer na srpskom prosto nisu postojale. Kasnije, kako se internet razvijao, i kako su srpski prevodi počeli da se pojavljuju, ja sam se i dalje držala istih navika jer sam smatrala da ću ipak naći bolje informacije na engleskom, iz razloga što više ljudi na svetu govori engleski nego srpski.
IV Zašto klasično učenje često ne radi, ali nije „pogrešno“
Zamislite da ne znate da plivate i učite tako što gledate videe, čitate tekstove i slušate predavanja. Znate sve o tehnikama, znate pod kojim uglom ruka ulazi u vodu, znate čak i hemijski sastav vode. Koje su šanse da ćete znati da plivate kada prvi put uđete u vodu? Slično je i sa jezikom.
Da biste mogli da uopšte koristite jezik, morate znati barem osnove. Teorijsko znanje jeste neophodno, međutim, učenje reči nije isto što i korišćenje reči, znanje pravila ne podrazumeva tačno izražavanje i razumevanje ne donosi sposobnost govora. Teorijsko znanje nije pogrešno, kao što se često predstavlja, ali definitivno nije dovoljno. Ono je samo osnova.
V Kako se jezik uči?
Zapitajmo se kako deca uče svoj prvi, maternji jezik. Da li uče reči napamet? Da li znaju gramatiku? Kako je onda moguće da deca koja ne znaju ni jedno jedino slovo svog jezika govore isti tečno? Dete sluša svoje bližnje i povezuje reči sa predmetima i događajima, zatim to ponavlja, i totalno nesvesno na taj način obavlja proces učenja. Cilj nije učenje jezika, već interakcija sa drugim ljudima. Ali mi nismo deca! Nismo, ali to ne znači da nam mozak ne funkcioniše po istom principu, samo nešto sporije jer nismo u razvojnoj fazi. Da li ste ikada uzeli da napamet naučite tekst neke pesme? Kako onda znate toliko pesama u izlasku? 🙂
Često sam imala ljude oko sebe koji me pitaju, kako si naučila engleski, a ja nisam imala odgovor, jer nisam ni sama znala kako se to desilo. Krenula sam da istražujem i saznala da mozak ne uči jezik „zbog jezika“, uči ga jer mu je potreban. Onda sam shvatila, ja zapravo nisam želela da naučim engleski, on mi je bio potreban da razumem stvari koje su me zanimale! Učenje se dešavalo usput. I to se ne odnosi samo na jezike, već na sve veštine. Na potpuno isti način sam naučila da pravim web sajtove. Cilj mi je bio da napravim sajt, a ne da naučim kako se sajt pravi!
VI Istina
Za svaku veštinu koju učimo kroz praksu potrebne su godine. Učenje isključivo kroz praksu je često sporo, nestrukturisano i lako može postati demotivišuće. Posebno kod odraslih, koji nemaju stalnu podršku i kojima je jezik samo jedan deo života, a ne nešto od čega im život zavisi. Kod deteta je situacija drugačija. Detetu je jezik neophodan za svakodnevno funkcionisanje i okruženo je stalnom interakcijom i podrškom. Ono nema izbor da ne koristi jezik, upravo to mu daje ogromnu prednost.
Zato rešenje nisu ni samo teorija, ni samo praksa, već njihova kombinacija. Teorija daje osnovu i strukturu, a praksa omogućava da se to znanje zaista koristi. Kada te dve stvari rade zajedno, napredak dolazi brže, prirodnije i sa mnogo manje frustracije.
VII LANLERG filozofija
Kao neko ko zna engleski jezik, razume kako se jezik uči i ima 8 godina iskustva u radu iza sebe, odlučila sam da napravim svoj program. Tako je nastao LANLERG, plan učenja engleskog na prirodniji, lakši, i zabavniji način.
Samostalne lekcije pružaju strukturu i bude samostalnost u istraživanju jezika. Osmišljene su tako da postepeno i u malim dozama uvode nove reči i gramatičke koncepte. Nema učenja reči i komplikovanih vremena napamet. Lekcije sadrže interaktivne zadatke koji učvršćuju znanje. Časovi sa edukatorom više liče na online druženje i ćaskanje, nego na klasične časove. Poenta je preneti svoje mišljenje o nekoj temi, kao što su na primer ishrana, trčanje, putovanje, a ne izgovoriti savršenu rečenicu. Odvijaju se u opuštenoj atmosferi, kroz prijatan razgovor, uz podsticaj da se slobodno izražavate i ne razmišljate o greškama. Teme su uvek vezane za lekcije koje ste sami prelazili na platformi, tako uvek znate šta možete očekivati.
VIII Sličnosti i različitosti
Među ljudima koji uče engleski postoji dosta sličnosti, međutim, ne možemo generalizovati i reći da su svi ljudi isti, da imaju iste probleme i da će im pomoći ista rešenja. Možda znate reči, ali ne možete da ih se setite kada zatreba, znate gramatiku, ali ne u govoru, izbegavate govor zbog nesigurnosti…
Ako ste se prepoznali u nekom od ovih opisa — to je potpuno normalno. Često se dešava da ljudi godinama uče engleski, menjaju aplikacije, kurseve i metode, a da zapravo ne znaju šta ih tačno koči. Bez tog uvida, svako sledeće rešenje postaje puko nagađanje.
Upravo iz tog razloga kreirana je dijagnostika koja vam pomaže da jasno vidite šta je vaš najveći problem, zašto vam dosadašnja rešenja možda nisu pomogla, i kako da ga rešite. Dijagnostika je besplatna i traje nekoliko minuta.